Опет се претварам у тебе

Ветар хучи као да је у праву,

као да жели да покаже промене у оку,

оку које затвара своје прозоре,

јер се боји да не сване, да не покаже свој страх

испијеног лица.

И опет се претварам у тебе,

и опет ме мори исти сан.

Ја сам био тамо.

Видео сам пропаст како се котрља.

Сакрио сам се у огледалу

и слушао их како причају о сећању.

Не дирај ме својим мртвим рукама,

и не прилази својим бледим и укоченим очима,

које су гледале превише страхота времена

проведеног у забораву.

Падајући заувек пустио сам ваздух,

чекајући дно да ме поклопи својим шапама

и да затвори чељуст гасећи светлост.

И опет се претварам у тебе,

и опет ме мори исти сан.

Поново сам прокључале крви вриштао у ноћи.

Падајући заувек склапао сам очи,

чекајући таму да ме поклопи

свом својом тежином.

Био сам већ овде. Сећаш се?

Ти си ме тражила на оваквим местима.

Твоје име ми је било на уснама

док сам се поражен препуштао хладноћи.

БД

Advertisements

Аутор: bdejanblog

Зовем се Дејан, живим у Мајданпеку, у источној Србији, и овде ћу вам представити неке од својих ауторских радова. Добродошли...

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s