Обриси стварности

Чији је ово одраз у огледалу,

твој, мој, или оног пролазника журног,

што не подиже поглед, већ ћутећи прође?

Шта показују обриси стварности,

тебе, мене, или рефлексију давног покрета,

заробљеног и заборављеног?

Пробуди се и не мисли на прошле

и будуће снове, који се лагано спуштају

низ лице, низ дланове судбине.

БД

 

Advertisements

* * *

Наше очи чекају крај,

док почетак умире

у величанственом црвенилу

размазаних боја,

а звезде се изнад радују,

као да кажу: дошао је…

 

БД

Above the Djerdap #2

Немој ми давати разлог

Немој ми давати разлог

за још један осмех,

и немој ми давати разлог

да преживим још један дан,

гледајући небо и слушајући

како се бол претвара у јецај,

јецај у вапај, а вапај у немост

и тишину која мори, и зато

ми немој давати разлог

да преживим још један дан.

 

Немој ми пружати руке,

ионако сам већ овде, на дну,

у понору, у мраку,

овде где се не чује откуцај

и где се дах претвара у ништавност,

ништавност у вечност,

а вечност покушава да престане

и да се утопи и сједини

са пропашћу овог времена.

 

Немој ми давати разлог

и немој ме ломити више,

моје испијене очи не виде светлост,

јер је кријеш, јер се скриваш,

не причаш ми своје снове,

од тебе ми само тишина стиже.

Немој ми давати разлог

за још један осмех.

БД

imgonline-com-ua-vintageLzUHQ9BbQO82