У сумрак

У сумрак,

без страха, без снова,

одлете птица, одлете сама,

тужно је гледала, тужно је певала,

зато је кренула у сумрак,

без страха, без снова,

без игде икога, у ноћ, црну и снену,

јаку и снежну, са болом,

са сузом у оку, без наде, и без срама…

У сумрак,

летела је сама, без циља,

без друга, тачно је знала како ветар слама,

како месец помно прати

сваки откуцај, сваку жељу,

како срце нема цену,

како очи саме скрећу,

саме траже, али то не може да се нађе,

то не може да се нађе…

 

БД

Advertisements

Аутор: bdejanblog

Зовем се Дејан, живим у Мајданпеку, у источној Србији, и овде ћу вам представити неке од својих ауторских радова. Добродошли...

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s