Знам ли те од раније?

Знам ли те од раније,

несрећна звездо,

пратиш ли моје кораке,

трагове у снегу?

Верујеш ли ми

да се немо крећем,

да ми туга ломи кости,

ветар лице брише?

Сањаш ли ме још као некад,

осећаш ли моју сенку

како се над нама

журно повија, како наше

мисли у црно завија?

Видиш ли још увек пут

ка Паклу?

Шта ти мислиш, да ли ћу стићи

да се опростим од времена,

да принесем усне дубоком болу?

Знам ли те од раније,

несрећна звездо,

пратиш ли моје кораке,

трагове у снегу?

Питам се, колико ми још ране

могу дозволити да се окренем,

да те не видим, да не утонем

док ме не прогута,

док ме не изломи на рукама света,

на рукама туге,

у црно да ме завије?

Знам ли те од раније,

несрећна звездо,

пратиш ли моје покрете,

трагове у снегу?

 

БД

Advertisements

Откровење

Повратак је престао

да постоји.

На прагу смо сазнања

сурове истине.

А тајне? Оне су нестале

са нама.

БД

Далеко од свега

Далеко од свих токова,

далеко од овог лошег времена,

изван видокруга нечистих дела,

стајали смо тихо,

стајали смо немо,

у срамоти својој окупани.

Далеко од свих,

и далеко од тебе,

храбрили смо себе својим постојањем,

својом небригом и својим незнањем.

Душе су нам младе, а сећања прадавна.

душе су нам немирне,

оне не познају терет мучеништва,

и не познају хармонију јутра.

 

БД

Снови о срећи

Временом сам стајао поред неких чудних грешака,

и ћутке их скривао од погледа чудних људи,

од осећања чудне речи, и од покрета чудних снова.

Сањај са именом на уснама. Сањај снове. Снове о срећи.

Рукама се одупирем шапутању, треба ми тишина

како бих боље погледао у небо, јер, моје небо је скривено

у крошњама дрвећа, испод воде.

 

Мислим да сам мислио о нама. Не знам, и не могу да знам.

Сећаш ли се мојих снова? Ти си их сањала такве.

Сањај са именом на уснама. Сањај снове. Снове о срећи.

 

БД

Ноћни призор

Ноћу се чује,

ноћу додирују сени чудна светла,

моја светла,

која гасе уздахе отете од ветрова

и таласа.

А песма ме подсећа на неиспуњене жеље,

на месечину без пролазника,

који корачају маглених и поспаних очију.

Ноћу се чују

речи које су кренуле кроз ноћ,

које траже смисао

и разлог за неко друго време.

А твоје очи покрећу

нови свет који никада,

никада није чуо за мене.

 

БД

sketch1491416243483

Варијације на тему 3

8129_n14922467393521492246748395149224679044214922469110991492246973933PhotoFunia-1491143756

Писаније

IMG_20170409_121946

У пролазу

У пролазу,

као случајно,

открих ти тајну,

нисам могао да сакријем

трачак наде у свом оку.

У пролазу,

можда намерно

окрећем сећање у твоју корист,

и престајем да трајем

као кораци у блату.

У пролазу,

можда последњем,

можда одлазим, можда поново

уплашено повлачим све што знам

и остављам ти своју сузу.

У пролазу,

сада већ одмичем,

и трудим се да не поклекнем,

јер нисам могао да сакријем

трачак наде у свом оку.

 

БД

Моје небо је скривено у крошњама дрвећа, испод воде…

Ultimate_HDR_Camera_20170408_211959

Мислим да ћу се вратити…

Мислим да ћу се вратити,

мислим да ћу доћи када ме забораве.

Мислим да те никада оставити нећу,

и мислим да ћу заувек желети да одем.

Ако некада будем нестао,

и ако некада будем престао,

склопи очи и видећеш ме

негде између облака.

Мислим да ћу се вратити,

ако икада будем нестао…

 

БД